Tajna života je u puteru, reći će Didije, chef de cuisine u filmu Poslednji provod. Složićemo se sa šefom koga igra francuski glumac Žerar Depardje sa malom intervencijom: Tajna života je u vanili i puteru.

Za ljubav je uvek potrebno dvoje a puter i vanila su u radionici za kolače Madame Vanille u neraskidivoj ljubavnoj vezi.

U našoj radionici za kolače vanila zauzima posebno mesto. Ta senzualna i duboka aroma jedan je od esenijalnih sastojaka svakog kolača koji drži do sebe. Ona je cvet, ona je miris. Esencija i afrodizijak. Čista sublimacija rafinirane čulnosti. Vanila je aroma na koju svako reaguje pozitivno. Da li ste ikoga čuli da ne voli miris vanile? Ili da njena mirisna nota nekoga čini nervoznim?

Vanila je misterija, tajnovita divlja orhideja, poreklom iz Centralne Amerike.Tokom kolonijalnog perioda Španci će je preneti u Evropu, odakle se tokom 19. veka proširuje na ostrva Indijskog okeana i postaje, tokom XX veka, nezaobilazni sastojak moderne gastronomije, naročito poslastičarstva.

U radionici za kolače Madame Vanille izabrani sastojci za sreću su puter, najfinija belgijska čokolada, burbon vanila ali i retka tahiti vanila koju čuvamo samo za specijalne prilike i delikatna nepca. Naše recepture razvijamo brižljivo i sa strašću prema radosti življenja, koja se ogleda u lepoti naših svakodnevnih rituala. A jedan od najvažnijih je svakao trpeza.

Zajedničko obedovanje, deljenje ritualne tajne obroka je najsnažnija emocija koju svakog dana da možemo iznova da doživimo. Pod uslovom da volimo i poštujemo one sa kojima sedamo za trpezu. A onda dezert, kao kruna obeda, donosi raskošnu završnicu koja se deli sa porodicom i prijateljima.

I da, puter i vanila jesue tajna života, ali kombinacija pažljivo izabranih ukusa, u obliku prefinjenog dezerta je čista ljubav. Bez tajni!

Priča o kolačima započela je pre nekih 14 godina. U priči je dečak, očiju velikih, dubokih i tamnih poput kupine. Tu je i dečakov rođendan za koji je nedostajala torta. Na pitanje kakvu tortu bi želeo rođendan dečak je odgovorio: “Ja bih nešto o svemiru”. I tako, dok se rođendan lagano primicao, slučaj komedijant je promešao karte, pa su u pravljenje rođendanske torte umešali prste vilenjaci.

Umesto jedne sasvim obične torte dečak je dobio čitav Sunčev sistem, raspoređen na devet pladnjeva. Bili su tu Saturnovi mistični prstenovi, Zemlja sa sve kontinentima islikanim plavom i zelenom bojom. Bio je tu, naravno, i Mali Princ tužnoga lika. Ljutiti Mars bio je delikatna reforma, ljupka Venera gospa sa Švarcvalda, a raskošni Jupiter predstavio se dečaku i zapanjenim rođendancima kao grof Esterhazi. Nasmejani Mesec igrao je u aromatičnom ritmu doboš torte, dok je daleki Pluton bio zaogrnut plaštom tamnog, čokoladnog trikolorea.

Magija zvana Svemir torta pojavila se samo tada, jednog februarskog, dana u sumrak. Da ostane kao zvezda u njegovom oku zauvek, kao magija odsanjana njemu na dar. Od tada je niko više nije video.

Godine su prolazile, dečak je rastao, proslavljajući nove rođendane. A dečakova mama često je pravila kolače, u majušnoj, beloj kuhinji sa velikim prozorima. I sećala se vilinske Svemir torte. Kolači su se mesili i jeli, a još više delili među prijateljima. I njoj se sve više vraćala misao da u kolačima ima nešto. Magično i zavodljivo. A da je miris vanile jedan od najsuptilnijih aroma koja je iznedrila Majka Zemlja. I da vredi zaviriti u njenu tajnu.

Tako je Madame Vanille zapravo kraj jednog puta. I početak novog.